Dva Crnogorca, kupice, kurikulum, šibicarenje

Manje vic, više satira, tragikomedija čak. Zove jedan Crnogorac drugoga: "Ej čoče imam problema!" "Kakvijeh, junačino moja", zabrinu se ovaj. "Ma ne mogu nikako da proguram ovaj moj kurikulum kod Hrvata, ne znam što ću?" "A što ti je to kurikulum jadan ne bio, jel se to jede, pije, govori o čem' se radi?" "Ma jok, to je nešto za njihovu školu. Mene su za to pripremali godinama pa sad kad ih trebam preodgojiti Hrvati zajebavaju i nećkaju se, kao da sumnjaju." "Aha, a jel to tebi jako bitno, 'oćel' Hrvati biti pametniji od toga tvoga kurikuluma, u što sumnjaju?" " "Dakako da će biti pametniji, moći ćemo im prodati koju god priču hoćemo, da su glupi, zločinci, da se trebaju sramiti svojih predaka, zemljaka, roditelja, braće, sestara, djece, da nemaju povijest niti budućnost, da nemaju jezik, kulturu, pisce, pjesnike, znanstvenike, da im ne treba etika, logika, vjeronauk, da mogu opstati samo ako se udruže sa braćom Srbima, da ne znaju voditi državu, institucije, medije, politiku, poduzeća... pa ćemo im mi sve voditi, samo moramo nekako progurati ovaj moj kurikulum i imamo ih pod nogama, ionako su na rubu samo ih treba malo gurnuti i to je to. U što sumnjaju pitaš, pa to da ovaj kurikulum nije za njihovo dobro" "Pa dobro sumnjaju." "Naravno, ali to nije bitno i njih treba natjerati milom ili silom da se pokore i dadnu nam djecu, koga briga što oni hoće, zar će Hrvati sami o sebi i o svojoj djeci odlučivati??? Vidiš li ti koliki je to fašizam kod Hrvata da nam ne daju ni svoju djecu da ih preodgajamo? Ovo mora proći pod svaku cijenu, račun u svakom slučaju ide njima." "A junačino moja, druže u inostranstvu, jesi ti kad igrao kupice?" "Nisam, zašto?" "E vidiš junačino moja iako si premazan svim mastima ipak si otupio u inostranstvu i nemaš više one naše izvorne lukavštine, popuštaš." "Pa kako, govori brzo, imaš li riješenje" "Čoče, imam. Slušaj vako: Kupice se igraju tako da imaš tri čaše ili nešto slično i jednu kuglicu, onda staviš kuglicu ispod jedne od čaša i vrtiš čaše, a onda, e a to je najvažnije, navučeš budale da se klade ispod koje je čaše kuglica." "Ne kapiram, kakve to veze ima sa kurikulumom?" "Vidim da ne kapiraš." "Što ako pogode?" "Polako čoče, polako, još si zelen, čekaj da ti prvo kažem u čemu je kvaka." "Ajde govori." "Kvaka je navući budale, moj izgubljeni čoče." "Dobro, shvaćam, ali dalje..." "Polako junačino, kud si zape? Znači, posao je napravljen kad budale navučeš, a budale navučeš tako da igraš sa ekipom. Na primjer, ti igraš kupice ili šibicarenje, i tako to zovu ako je sa kutijama od šibica, a ja i moji junačine glumimo da nas to jako zanima i igramo se protiv tebe pokušavajući ti uzeti novce, u ovom slučaju taj tvoj kurikulum, a onda ti nama daš da uzmemo i kao malo se ljutiš, ali budale ne vide o čemu se radi i popuše priču pa i oni krenu igrati tu "kao" jako zanimljivu igru, jer su budale uvijek budale u svakom vremenu i prostoru. Onda ti nama vratiš novce, to u kupicama, ovđeka ne moraš ništa, a imaš reklamu, i onda dalje igraš samo sa budalama." "Ali to rade kokošari, sitni lopovi, pa ja sam se školovao, neću sad cigani..." "Jok, ja ću..., ajd ne zajebavaj, a što si do sad radio nego im pokušavao prodati šuplje priče, ...ebo tvoju školu. Jel ti čoče želiš pobjediti ili izgubiti oko tog tvog kurikuluma?" "Pa naravno, pobjediti, meni je čitav život otišao samo zbog tog..." "Dobro, dobro, onda se nemoj praviti blesav i kao fin, kad nisi fin nego si samo zaboravio među Hrvatima koliko se nisko mora ići da se pobjedi, sad znaš. Hoćemo da igramo ili nećemo?" "Hoćemo, ali muči me jedno?" "Što junačino moja?" "A što ako pogode ispod koje je čaše kuglica?" "Ovo ti je zadnja lekcija moj čoče: Nema kuglice ispod čaša, kuglicu ti držiš u ruci, jedino budale nemaju nikakvu šansu dobiti niti tu ima nešto za njih, zato se i zovu budale." "Bogumi dobro govoriš moj rođače, što b' ja bez tebe." "Dakako da dobro govorim, ajde da se igramo sa budalama." "Ajde, znači ovako: Ja urlam kako je moj kurikulum čudo dobar, ti meni kao ukradeš moj čudo dobar kurikulum i onda mi svi pišemo o tome kako si ti čudom shvatio koliko je moj kurikulum čudo dobar, a ja ove budale još malo ismijavam i predlažem da tebe tuže iako ti nisi to uveo, niti ćeš, u škole, nego si samo objavio kao nekakav čudo dobar nacrt, koji si prepisao iz mog kao čudo dobrog kurikuluma. Onda se budale uhvate na to kako je moj kurikulum čudo dobar i kako ga za čudo ceo svet prepisuje... ali..." "Što ali, junačino?" "Što ako me provale, nas, ovo sve?" "E moj čoče nisi ti baš pametan, koga briga avetinjo nijedna, tebi je dovoljno par budala koji će zaigrati s tobom, budale ciljaš, ne čitav svijet, ne većinu, da bi plan uspio dovoljno ti je nekoliko budala koje misle da će oni s tobom ili od tebe profitirati, ccc... džaba tebi škola moj čoče." "Dobro, ukapiro sam, a kuglica?" "Kako sam ti reko, kuglice nije nikad ni bilo, kuglica je uvijek kod tebe i tu nema za nikoga ništa osim za tebe, za tvoga gazdu i kome ti hoćeš dati kakvu siću da ti pomaže u igri." "I da, čoče!" "Reci rođače!" "Nemoj slučajno da ti pane na pamet s nama odigrati ovu igru." "Ma đeb ja, pa nisam ja takav, kako možeš i pomisliti, ovo je specijalno rađena igrica za Hrvate?" "Nijesam ja ništa rekao, samo velim, nemoj slučajno."