Kako sam se pridružio potrazi za nestalim Vučićem

Ponukan velikom srpskom patnjom za nestalim Vučićem i znajući koliko se on trudio oko nestanka svih Hrvata u bivšoj tzv. SRAO Krajini, osobno je dolazio ovaj nadasve veliki Srbin i  maleni čovek nadgledati potrage i pretrese za Hrvatima po toj tvorevini. Pa se odlučih uzvratit i dati svoj skroman doprinos potrazi za Vučićem. Odmah nakon silaska sa vlaka krenuo sam južno od Beograda prema Avali. Uz put sam sreo mnoge Srbe koji su većinom nosili motike, grablje, vile i sjekire. Na pitanje čemu sva ta oruđa u potrazi za Vučićem, odgovorili su mi da je to ako ga nađu "negde zaglavljenog" ili da je upao u "procep" nekog drveta, pa da ga oslobode, a za vile mi je gospodin rekao da se nikad ne zna, "možda je čovek upao u kakvo đubre", odgovori mi ovaj dobri i dragi srpski seljak. Potrazi su se pridružile mnoge poznatije osobe srpske estrade pa sretoh i Šešelja te ga priupitah što on misli o ovom misterioznom nestanku premijera Vučića? "Ne znam što da ti kažem ustaški pvovokatovu, što tebe boli kuvac što ja tvažim Vučića i što nosim kubuvu za pasom? Jesi ti došao ovde da pvovocivaš i da mene pitaš o Vučiću? Da, navavno da i ja tvažim Vučića, ali ja bi mu samo nešto vekao o onome što me je izdao. Vevovao sam mu kao vođenom bvatu, ja sam ga postavio za svog pomoćnika kad nije znao da šmvklje obviše i kad je pišao u kvevet i po sebi od stvaha kad bi čuo za vas ustaše, ja sam ga naučio onih pav veči što pale kod blesavog dela svpskog navoda, samo mu ja nisam dao da se šminka i da svamoti četnički pokvet pedevlukom. A sad beži pre nego što te izbodem ovim vilama i upucam kubuvom u u ustaška pvsa". I ja ga bogami poslušah i odoh dalje, dok se vojvoda derao na skupine seljaka: "Sevonju nitko ne sme da diva pve mene, jel jasno?" Nakon par kilometara stigoh naočitog gospodina koji je na uzici vodio ogromnu zmijurinu, malo se zagledah i prepoznah Nikolaja Petruševa, Putinovog osobnog izaslanika i šefa svih ruskih tajnih službi. Zaustavih se kraj gospodina, "Dobar dan gospodine Petrušev", hrabro ga oslovih, čovjek me pogleda pažljivo i odgovori, "Dobar dan, znaete menja?" "Ne osobno, ali vas poznajem preko slika, jel znate hrvatski, ovaj... srpski?" "Pomalo, da", odgovori Nikolaj. "Oprostite, smijem li vam postaviti par pitanja, znate, ja sam hrvatski novinar, bloger, ne onaj iz HND-a, ne trebate se odmah smijati", malo me naljuti Nikolaj, "Nego pravi novinar i sa HND-om nemam nikave veze." "Pitajte", kratko mi odgovori Nikolaj. "Recite mi, za početak, vi isto tražite Vučića?" "Ne, odakle Vam to, vidite da samo šetam svog ljubimca Bou. Boa vam je krasna životnjae, retko jede, al kad jede može da pojede živog čoveka veličine tog Vučića kojeg vi tražite!" Malo se stresoh, al' i dalje hrabro nastavih, "A i inače na svoja putovanja vodite svog ljubimca?" "Ne baš, ali mi se učinilo zgodno, a i drugovi iz Srbije su mi rekli da imaju nešto jako ukusno za moju Bou." "Aha, super. A kojim ste onda poslom ovdje u Srbiji?" "Ako vam rečem morat ću Vas ubiti", reče Nikolaj i nasmiješi se, ja se smrznuh iako znam tu staru foru već desetljećima. "No", nastavi blago Nikolaj, "moji poslovi ovdje su da rešim neke probleme koji se tiču Rusije i to ću napraviti, jedan od mojih problema je i Vučićev nestanak i nestrpljivo čekam da ga pronađu, a onda ću porazgovarati s njim i upoznati ga s mojom Boom", namignu mi Nikolaj. "Dakle Vi ste ovdje sasvim slučajno, a i Vučić se izgleda sasvim slučajno izgubio u sred Srbije?" "Da, baš čudno zar ne? Ja Dumajo zašto se svi razbežaše ko zečevi, a izgledaju na televidenie kao heroji, čudna su naša braća Srbi, ali tu i jesam da vidim što nije u redu s njima i da to zafiksirjem." Tako je govorio drug Petrušev dok je dragao svoju ljubimicu Bou. Gospodinu Petruševu sam se zahvalio na razgovoru i zamislio se... Pogledah Bou, zmijurinu od nekih 8 metara i kroz glavu mi prođe Vučićev put od pucanja po Sarajevu i ispunjenih prijetnji da će pobiti 100 Muslimana za jednog Srbina, preko Gline i prijetnji da će sve po Hrvatskoj pobiti, nisu baš sve pobili, ali one koje su uhvatili pobili su sve do jednog, pa njegovog puta kroz visoku politiku RS i približavanja EU i NATO, sad ga evo svi tražimo, a najviše mu se raduje Boa. Karakter je sudbina.