Kakva ste vi to gospođa da govorite nekome da je peder*ina!

Napokon predivan litnji dan u Splitu. Sunce, more, palme, galebovi, sladoledi, vreva, turisti. I postrojbe specijalne policije.

Bilo je lipo proć priko Pazara. Nikad bogatiji. Pomidore iz plastenika, kapulica mlada, breskve koje koštaju ka ona Fabergeova uskršnja jaja. Pa blitva, bob, kukumari. Na ponekim bancima prodaje se i maslinovo ulje. Pitan jednu bakicu pošto. Kaže, litra 70 kuna ćerce, vidi ga, ka suza je! Gledan ga. Boja uredno tamnozelena. Ali oću ga pomirisat. Bakica odvrne čep sa plastične boce, pomirišen. I stvarno. Krenile mi suze. Miris je mješavina spaljene kamionske gume i deterdženta za strojno pranje posuđa.

Trauma s maslinovim uljem

Na Peškariji vreva, srdele na svakom banku. Po deset kuna kilo. Oj živote lipote. Pa paketić žvaka košta skoro deset kuna. Odlučin se uzet kilo i usput mozgan kako do maslinovog ulja od kojeg se ne plače. Taman mi žena utrpala sredele u duplu kesu, kad jedan od pripadnika specijalne oštro gleda u mene. Prošli su me srsi jeze. Pravin se da ga ne vidin i mislin se zašto me tako gleda. Možda to nije ništa osobno, ti pripadnici specijalnih možda moraju stalno tako gledat. Možda čak i sami sebe moraju tako gledat ujutro dok se briju. S tim organima se nikad ne zna. Nije baš ugodno kupovat srdele pod takvim pogledima. Malo je falilo da se počnen branit i objašnjavat da samo kupujen srdele. Tila san mu reć da šta mene gleda tako oštro, neka ide na Pazar tako gledat onu šta prodaje lažno maslinovo. U taj čas je kraj mene doša neki barba i pita da pošto srdele. Pripadnik specijalne je i njega oštro pogleda. Iskoristila san taj momenat i šmignila put Đardina. A tamo brate specijalnih postrojbi, novinara, kombija HTV-a ka da se sprema državni udar. Turisti zastaju, pitaju se koji vrag. Na kantunu od Đardina grupica momaka i cura šarenih kosa. Nasmijani, vedri, onako kako je mladost i inače vedra. I aj ti sad objasni turistu da cila ona bulumenta policije i novinara tu stoji zbog njih. Možda danas i ne tribaju zaštitu, jer oni drugi su odlučili ignoritat povorku i ić šetat po Žnjanu.

Dva dida - gluva ka topovi

Krenen na autobusnu priko Pazara i naletin na poznanika. - Eeee, di si krenila, put Žnjana? – pita me i kliberi se obješenjački. - Hahahahahahahhahahaha – odgovaran mu ja. U autobusu, na sidalu isprid mene dva stara dida razgovaraju derući se pa se lako da zaključit da su obojica gluva ka topovi. Dernjaju se tako da ih se može čut do Žnjana. Pričaju, a o čemu, nego o starin vrimenima. Toplo mi je oko srca, baš su smišni i dragi. Iza mene jedna gospođa objašnjava onoj do sebe: - Pobigla san malo ranije iz grada jerbo van je danas ona povorka. - Kakva povorka? – pita ona druga. - Pa od onih pederčina! Pederčine će šetat po gradu! - A. – prokomentira druga i umukne. - Šta ste tako zločesti, pustite jude da šetaju ako in se šeta! – dometne jedan stariji gospodin neočekivano. - I ne kaže se pederi, nego gej! I kakva ste vi to gospođa da govorite nekome da je pederčina? Jedna gospođa ne bi smila tako govorit nikome. Pa čak ni pederima, sram nek vas bude!

Šta se derete koju gospu

Gospođa nije stigla ni replicirat, kad neka treća gospođa stane vikat na ona dva dida. Stalno je nešto puvala i znojila se. - A šta se derete koju gospu, uši su me zabolile od vas dvojice! Njih dvojica, a taman su pritresali četrstprvu i četrstdrugu, stanu i zabulje se u nju incukani. - A šta vama gospojo smeta šta se mi razgovaramo, a? - Pa smeta mi, jer se derete! To ka prvo nije ni pristojno, a nije ni kulturno! Derite se doma između svoja četri zida!– drekne ona pristojno i kulturno. Pa se obrati mlađoj ženi, jako debeloj, koja je sidila priko puta nje - Ajme meni vruće li je. Ne podnosin vrućinu, virujte da mi je sve lakše podnit nego vrućinu. - Mene ubile fumade. Jel' vas muče fumade? – prozbori debela žena. - Ma jesu malo, pila san van čak i hormonsku terapiju neko vrime ali onda san to sve bacila. Lako je za fumade, nego ova vrućina... - Mene fumade kad uvatu ne mogu dis... – počne debela žena ali je ova nije ni slušala. - Vidi ih! Pa stišajte se malo za gospu!! Glava mi puca od vas dvojice! - Pustite jude na miru, pa gluvi su. – ubaci se sitna ženica sa strane. - A, gluvi, gluvi...Ne znan ja jesu li oni gluvi... - Šta ste rekli? – upita jedan od dida nagnuvši se prema njoj naćuljenog uva. - Pederčine, moja gospođo, pederčine, otiša je cili svit kvragu – mumljala je ona gospođa iza mene. - A. – prokomentira druga. I umukne. Izvorinu vijest možete pogledati OVDJE